Krov Srbije", Kopaonik, dobio je ime po vekovnoj delatnosti koja se ovde upražnjavala - kopanju ruda zlata, srebra, olova i cinka. Zato je u lokalnom žargonu i ostao naziv Kopanik.

Na nadmorskoj visini između 1.700 do 2.000 metara ima 11 vrhova, a padine većine njih su zimi skijaške staze a leti livade prekrivene borovnicama, kupinama, malinama, pečurkama i klekom. Najatraktivnije su Suvo Rudište, Karaman, Greben, Gobelja, Krst, Bećirevac, Lednica, Markove stene, prevoj Jarak, Srebrnac, Duboka i druge.

Najviša kota Kopaonika (2.017 metara), Pančićev vrh, ime je dobio po Josifu Pančiću, lekaru po zanimanju, botaničaru po opredelenju, prvom predsedniku Srspke akademije nauka i umetnosti.
Kopaonik je udaljen od Beograda 275 km i do njega se može stići na dva načina:
* sa zapadne strane - Ibarskom magistralom vode dva puta za Ravni Kopaonik, jedan od Biljanovca i Jošaničke Banje uz Jošaničku reku, a drugi od Rudnice
* sa istočne strane - od Kruševca i Toplice preko Brzeća.
Kopaonik je mesto održavanja brojnih kongresa i seminara a zimi postaje pravo carstvo ljubitelja čarolija na snegu.

Za turiste koji borave na Kopaoniku organizuju se i brojni izleti do Pančićevog vrha, Markovih stena i Nebeskih stolica. Atraktivne ture su i obilazak manastira Metođe, Studenica, Đurđevi stupovi, Sopoćani, Žiča, Crna reka, Stara i Nova Pavlica, Gradac i arheološkog nalazišta Kadijevac.

Zimske cene usluga u smeštajnim objektima Kopaonika dnevno po osobi izraženo u dinarima.