ZEMLJA  ČUDA

K U B A

SA KOFEROM KROZ SVET

Zapljuskivana Atlantskim okeanom, Karipskim morem i vodama Meksičkog zaliva, Kuba je največe ostrvo Velikih Antila. Ima 11 miliona stanovnika, od čega 2,5 miliona živi u Havani. Najkraći opis ove zemlje glasi: Neviđeno i različito.
Portret Kube stao bi u tri reči: zemlja neverovatnih kontrasta. Vrelo sunce, polja šećerne trske i citrusa, visoke palme i zeleno-plavo more smenjuju se sa kršem, kišnim intervalima praćenim munjama, grmljavinom i ponekim uraganom, gradovima punim nestvarno lepih građevina u jako lošem stanju. Neviđena lepota prirodno je okruženje Kubanaca, puni im dušu i kada nema ničeg drugog, oslobađa duh da luta u potrazi za ispunjenjem i nadahnjuje na vizuelizaciju nevidljivog. Tek na licu mesta biva jasno zašto je Kolumbo, iskrcavši se 28. Oktobra 1492. godine na istočnu obalu Kube, zapisao u brodski dnevnik da "nikada nije video takvu lepotu." I nije, kao ni mnogi posle njega.
Strateški smeštena između Severne i Južne Amerike na ulasku u Meksički zaliv, okružena morem, Kuba je često nazivana "Ključem zaliva" što je postalo simbol utkan u grb ove zemlje. Danas kada Kuba pripada isključivo Kubancima, Španci i Englezi koji su domorodačko, indijansko, stanovništvo nakon osvajanja pretvorili u robove, dobrodošli su turisti što se za naredne osvajače, Amerikance, već ne može reći. Amerika koju Kubanci smatraju "dostojom prezira", uvela je sve moguće blokade i sankcije Kubi nakon što je izvela revoluciju, izbacila mafiju, zamrzla američku imovinu kao i imovinu svih onih koji su je napustili posle 1959. godine. Amerika danas kažnjava sve svoje firme koje trguju sa Kubom ili joj na bilo koji drugi način pomažu. Kuba uzvraća udarac u toj meri da čak i promena dolara u menjačnicama, za razliku od evra, podrazumeva posebnu dodatnu taksu.
Višegodišnje ekonomske blokade, što za posledicu ima život na ivici mogućeg, Kubanci savladavaju gotovo sa osmehom na usnama i svuda i na svakom mestu u ritmu salse. Budući da turizam postaje glavna privredna grana, a uveden je konvertibilni pezos koji strancima onemogućava jeftinu promenu para, Kuba zarađuju više. Sve je precenjeno, od rukotvorina, slika naivnih slikara (u proseku oko 500 evra), drvenih figura, taksija, koktela do flaše hladne vode. Tradicionalni Kubanski rum "Havana Club" jeftinije je kupiti u običnoj prodavnici nego u samoj fabrici, dok su najpoznatije i najskuplje kubanske cigare jeftinije u bescarinskoj zoni aerodroma u Parizu nego na samoj Kubi.

Lepota neviđena
Glavni grad Havana je lepotica kolonijalnog stila. Smenjuju se čipkaste građevine krhkih struktura i oronulih fasada sa očuvanim dvospratnicama koje je UNESKO počeo da renovira od kada je staru Havanu kao i ceo grad Trinidad stavio 1988. godine pod svoju zaštitu. Kontrast kolonijalnoj Havani predstavlja trg Hose Martija sa obeliskom u obliku petokrake i spomenikom ovom pesniku i revolucionaru koji je širom Kube napravljen tako da uvek ima pogled uprt nadole "brižan i posvećen svom narodu". Na trgu Revolucije nalaze se i Generalštab i Ministarstvo unutrašnjih poslova izgrađeni u najboljoj tradiciji socijalizma, sa velikom slikom Ernesta Če Gevare. Mitologija Če Gevare još je izraženija u Santa Klari, glavnom gradu provincije Villa Klara. Tu su njegov spomenik, memorijalni centar kao i blindirani voz kojim je 28. Decembra 1958. godine, zajedno sa 300 saboraca, osvojio grad.
Jedna od glavnih turističkih atrakcija Havane je hotel "Nacional de Cuba" izgrađen 1930. godine. Ava Gardner, Frenk Sinatra, Marlon Brando, Žan Pol Sartr, Vinston Čerčil i mnogi drugi prošli su ovim zdanjem ispred koga je bunar želja. S obzirom na sastav gostiju među kojima su, pored glumaca i političara, bili i brojni pripadnici mafije poput Porfirija Rubiroze, Al Kaponea i drugih, bunar je bio u stalnoj upotrebi. Danas, osim luksuza, ovaj hotel pruža i mogućnost da se u njemu sluša nezaboravna muzika koju "uživo" izvodi ansambl proslavljen filmom "Buena vista social club".
Najpoznatiji stanovnik Kube, osim Če Gevare i Fidela Kastra, svakako je Ernest Hemingvej koji je svoje remek delo "Starac i more", za koje je dobio Nobelovu nagradu 1953. godine, napisao upravo na Kubi. "Putevima Hemingveja" mogla bi se nazvati turistička tura koja u Havani podrazumeva posetu kafićima "La bodeguita del medio", gde je pio koktel "Mohito", i "Floridita" gde mu je omiljeno piăe bilo "daikiri". Potom sledi poseta hotelu "Ambos Mundos" na čijem je petom spratu živeo sve dok se nije preselio u kuću "Finca La Vigia" u kojoj je proveo najveći deo života. Pored bazena, zapamćenog po tome što se u njemu kupala naga Ava Gardner, stoji čuveni Hemingvejev brod "Pilar" kojim je, zajedno sa posadom preobučenom u obične ribare, otkrivao nemačke podmornice. Sledeća stanica je malo mesto Kojimar u kome je živeo starac iz njegovog romana. Tura bi sigurno bila đira da se nobelovac 1960. godine nije vratio u Ameriku gde je, godinu dana kasnije, izvršio samoubistvo.

Iako je u Tunisu zvaničan jezik arapski, svi govore francuski a u turističkim mestima
solidno se sluţe i engleskim jer je turizam jedna od najznačajnijih privrednih grana.
Do Tunisa se najlakđe stiţe avionom. Aerodrom Kartagina udaljen je 8 km od glavnog grada Tunisa –Tunisa i put do njega je pun intenzivnih boja, od azurnog neba, preko mora u svim moguăim tonovima plave, do belih fasada seoceta Sidu Bu Saida i neverovatnih boja cveăa i rastinja.Sve je u Tunisu u znaku turizma.Nabel je poznat po grnčariji i najlepđim plaţama, a Sus, stari feničanski grad Hadrumet, ima Medinu sa ulicama punim đarenila tradicionalnih nođnji, bljeđtvih izloga zlata, mirisa parfema, koţe i orijentalnih začina. Port el Kantui, sa marinom u kojoj se ljuljuđkaju jahte milionera, prava flota malih čamaca, katamarani, gusarski brofovi zan iznajmljivanje i mini podmornice, najluksuznije je letovaliđte Tunisa. Monastir sa velelepnim mauzolejom Habiba Burgibe i Mahdia, nekadađnja prestonica Fatmida, biseri su ntuniskog turizma.Hamamet, bivđe ribarsko mesto, u kome su boravili i Vinston Čerčil, Antoni Idn, Andre Ţidi i drugi, danas ima novi deo, najmoderniji u Tunisu, gra?en po uzoru na Azurnu obalu.
Sam grad Tunis najviđe je uskladio staro i novo. Do srca grada, Medine i stare zgrade engelske ambasade danas poznatoj po tome đto je u njoj sniman čuveni film „Engleski pacijent“ stiţe se duţ avenije sa modernim trţnim centrima i hotelima od kojih najveăi pripada lancu „El Muradi“.
Tunis je bezbedna zemlja u kojoj se boravi u odličnim hotelima, kupa u toplom moru, jede zanimljiva hrana sa dosta začina, piju sjajna vina, pravljena po francuskoj recepturi, kupuju raznorazne drangulije i dobre koţne tađne i jakne, noău zabavlja u restoranima sa trbuđnim plesom. Istorija oličena u Kartagini, oseăaj avanture za vreme boravka u Sahari i preplitanje tradicije orijenta sa ostatkom sveta, sastavni su deo Tunisa koji treba doţiveti. Makar jedamput.


početna strana    

Rajske plaže
Kolikogod da je Havana simbol Kube, toliko je za njeno razumevanje važno videti i Trinidad, grad koji je 1514. godine otkrio moreplovac Dijego Velaskez. Od 19. veka u njemu vreme stoji te liči na kulise kakve filmske ekipe koja je napustila mesto snimanja istorijskog spektakla a još nije uklonila rekvizite i scenografiju.
Na Kubi vlada suptropska klima koja podrazumeva prosečnu temperaturu od 27C preko cele godine. Prijatno je u gradovima ali je još prijatnije na moru. "Raj na zemlji" Varadero, najpoznatiji letnji centar Kube, zauzima 19 kilometara dugačko poluostrvo Hijakos. U 19. veku familije iz Kardenasa pokupovale su zemlju na poluostrvu, izgradile letnje rezidencije i tako Varadero ulazi u modu. Na ovaj period podseća kuća arhitekte Leopolda Abroa, danas muzej, podignuta u originalnom stilu američkih kuća ovog perioda, sa drvenom ogradom i krovom od terakote.
Najveća atrakcija Varadera je park Joson, sa belim drvenim mostovima, travnjacima, jezerom po kome plove čamci i životinjskim i biljnim vrstama tipičnim za ovaj deo sveta. Ništa manje interesovanja ne pobuđuje pijaca suvenira koja je obavezna usputna stanica svih turističkih autobusa. Slike naivnih slikara, drvene figurine, ručni radovi i filcani papagaji glavna su ponuda.
Na prekrasnim plažama Varadera svoje letnjikovce izgradili su mafijaš Al Kapone i milijarder Dipon, čija je prekrasna vila "Xanadu" danas hotel-muzej usred luksuznih golf terena.
Nepregledni lanci hotela pružaju se celom obalom poluostrva. Peščane plaže, toplo kristalno zeleno-plavo more, kokosove palme ispod kojih se piju sve vrste koktela na čelu sa tradicionalnom "pinjakoladom", ritam salse i cvrkut ptica, samo povremeno poremeti zvuk jednog jedinog motornog čamca koji one koji žele da skijaju na vodi, ili vole da se vuku na popularnoj "banani", provoza celih stotinak metera od obale. Više od toga suviše bi se približilo omraženoj Floridi do koje ima "svega" 140 kilometara.

Trg Katedrale
Restoran
"Bodegita del medio"
Memorial Hose Martia
Havana
Trinidad
Kapitol
Varadero
Trg San Francisko
Vila Ksanadu
Muzej
u Varaderu
Park Joson, Varadero